Ime: Dobrica, prezime: nepoznato je priča, ustvari bajka za odrasle, o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bio čoveku vuk.

 

Dobricu život nikada nije mazio. Ipak, da li zato što je prvih par godina svog života proveo sa ljudima koji su ga neizmerno i bespogovorno voleli, ili zato što je to njegova priroda, on bira da u ljudima vidi samo dobro. Ili, tačnije, on to ne bira, nego je jednostavno takav, i kao takav ide kroz život prepun ljubavi.

 

A svet je gladan ljubavi. Ljudi se često smeju Dobrici i njegovoj naivnosti, ali na kraju ne mogu da joj odole. Skoro svako ko sa njim dođe u kontakt oseća da je u pitanju čovek kakvog nikad nije sreo, i kakvog zaista vredi sresti.

 

Kada mlada narkomanka pokuša da izvuče pare od njega tako što ga laže da je njeno dete bolesno od raka i da joj trebaju pare za operaciju, Dobrica joj bez oklevanja da sve pare koje ima.  Kada shvati da ga je žena lagala, Dobrica je srećniji nego ikada, jer to znači da devojčica nije bolesna.  I ako okružene cinizmom i obeshrabrene, devojčica i njena majka su potpuno razoružane njegovom reakcijom.

 

Nepoverenje prerasta u poverenje, podozrivost u veru, a beznađe u nadu.

 

Slično se dešava i ostalim ljudima u Dobricinom životu.  Kao da se svaki dan dešavaju nova čuda.  Kako vreme protiče, snaga ljubavi i Dobricina sposobnost da čini ljude boljima transformišu svet oko njega i prave ga ne onakvim kakav jeste, nego kakav bi trebao da bude.